NIKOLA TESLA - OTAC SLOBODNE ENERGIJE

Jos pre nego sto nestanu mnoge generacije, nase ce strojeve pokretati sila koja je dostupna na svakom mestu u univerzumu! U celom svemiru postoji energija!
Nikola Tesla

Dr. nikola Tesla nekada se ubrajao u najpoznatije ljude na planeti. Danas je nestao iz nasih naucnih udzbenika i skolskih knjiga. Sta je to otkrio, zbog ceka je pao u nemilost

Nexus Magazine

Krajem 19 veka niko od elite New Yorka nije bio toliko proslavljan kao pronalazac Nikola Tesla. Tesla, Srbin, koji je imigrirao u Sjedinjene americke drzave, goste je cesto primao u svojoj laboratoriji gde su njegovi prijatelji kao sto je to bio Samuel Clemens, bolje poznat kao Mark Twain, pozirali za prve fotografije koje su bile osvetljene sa elektronkama sa plinskim izbijanjem. Oni su sa razjapljenim ustima od cudjenja stajali u sredini prostorije gde su iz Teslinih specijalnih visoko frekventnih transformatora prstale duge iskre. Ponekada je njihov domacin stajao na kisi od iskrica visokofrekventne struje, dok je u njegovoj ruci svetlela staklena cev, a da pri tome nije bila spojena nikakvim zicama. Teslina kreativnost i intelekt privlacili su druge zvezde kulturne scene kako u hotelskim dnevnim sobama tako i u privatnim salonima, a medju njima su bili pisac Rudyard Kiplin, arhitekta Stanford White, pijanista Ignace Paderevski i pisac John Muir. Tesla je bio covek protivrecnosti, trezven i distanciran, ali i sarmantan. Iako je bio samotnjak, znao je privuci ljude oko sebe. Vitak i visok, uvek savrseno obucen, svojim aristokratskim drzanjem i svojom elegancijom izazivao je paznju. Njegovo nauocljivije obelezje bila je njegova magnetska privlacna snaga, kombinacija dobrog izgleda tamnog tipa, intezivnih plavih ociju i tajanstvene aure. Cinilo se da ce svet padati tik ispred njega.

Kada je Nikola Tesla preminuo 1943. godine u dobu od osamdeset i sest godina, njegovi izumi i teorije bili su vecinom zaboravljeni i posmatrani sa nepoverenjem. Njegov plan da snabde svet sa slobodnom energijom, stavljen je ad acta. Mnogi su od kasnijih istrazivaca na podrucju energije koji su se divili Tesli, naisli na iste probleme kao sto finansijska oskudica i dominantna opozicija koja je dovela do njegove propasti.

TESLIN SUKOB SA EDISONOM

Thomas Edison je sreo Teslu prvi put 1884. godine. Edison je tada vec bio imucan, mocan covek, a Tesla se tak uselio u SAD, sa nesto vise od dvadeset dolara i jednim pismom preporuke u dzepu od jednog njegovog nadredjenog u fabrici Continental Edison u Parizu, gde je Tesla bio zaposlen nekoliko godina pre. Charles Batchelor je napisao Edisonu: "Poznajem dva velika coveka, a Vi ste jedan od njih, drugi je ovaj mladic". Edison je Teslu zaposlio kao asistenta. Ovaj se u pocetku divio tome sta je Edison postigao na temelju pokusaja i gresaka i samo sa osnovnom skolom. Obrnuto, Tesla je pridobio nevoljno postovanje Edisona, tako sto je radio osamnaest sati dnevno i sedam dana nedeljno i resavao tehnicke probleme. Ali, Edison je vrlo skoro izgubio svog marljivog asistenta. Tesla je opisao kako je mogao poboljsati ucinak Edisonovog generatora, a Edison je odgovorio: "Evo vam pedeset hiljada dolara ako to uspete". Ali. kada je to Tesli nakon nekoliko meseci rada poslo za rukom i kada je zamolio za novac, sokiralo ga je Edisonova izjava: "Tesla, vi ne shvatate americki humor". Buduci da Edison nije platio, Tesla ga je napustio. Tri godine kasnije, nakon sto je neko vreme radio kao gradjevinski radnik na jednoj njujorskoj ulici da bi zaradio za prezivljavanje, Teslin zivot je krenuo na bolje. Dobio je priliku da razvije svoj sistem naizmenicne struje za koji je izradio motor, generator i transformator i dao ih na patentiranje. Industrijalac i pronalazac George Westinhouse iz Pittsburgha, kupio je sve Tesline patente za svoj sistem i potpisao ugovor kojim se obavezao da ce Tesli isplatiti gotovinski iznos i deonice plus naknade za tri licence od po 2,50 dolara po proizvedenoj konjskoj snazi.

Edison se borio protiv razvoja naizmenicne struje. Njegove su svetiljke radile na jednosmernu struju. Pri tome su elektroni tekli samo u jednom smeru. Jednosmerna struja se u vodovima moze slati na udaljenost od samo nekoliko kilometara. Za razliku od toga, Teslina naizmenicna struja, koja treperi u stalnom ritmu tamo amo, moze se prenositi na stotine kolometara sa zicama, visokonaponskim vodovima. Kod primaoca, transformatori smanjuju napon za krajnjeg korisnika. Edison nije zeleo ni da cuje za prednosti naizmenicne struje. On je ulozio mnogo novca u sistem jednosmerne struje i smatrao je naizmenicnu struju pretnjom svom poslu. On je u svoju strategiju tokom tog strujnog rata ukljucio javno ubijanje pasa putem strujnog udara i objavu zastrasujucih pamfleta, sve u naporu da prikaze naizmenicnu struju kao smrtonosnu opasnost. Ali, uprkos Edisonovim napadima, pobedu su odneli Tesla i Westinghouse. Westinghouse je za osvetljenje svetske izlozbe u Chikagu 1893. godine instalirao sistem naizmenicne struje. Tesla je bio zvezda izlozbe. U belom fraku sa belom kravatom i cipelama sa izolacionim djonovima od plute, stajao je na pozornici sa jednim od svojih Tesla-kalema, uredjajem koji proizvodi jaku struju. Elektricne iskre su prstale i svetlucale i cinile da sijalice u Teslinim rukama zasvetle. Masu je odusevio takav spektakl, a uspeh izlozbe doveo je do izgradnje projekta hidroelektrane na slapovima Nijagare. Na kraju je Teslina strujna mreza na celom kontinentu dostavljala ogromne kolicine elektricne struje. Buduci da je ugovor sa Westinghousom Tesli osigurao 2,50 dolara po konjskoj snazi, Tesla je ustvari celog zivota trebao dobijati veliki prihod. Ali, George Westinghouse nasao se u finansijskim poteskocama, buduci da su konkurenti pokusavali da ga istisnu iz posla sa strujom. Tesla je pamtio da je Westinghouse verovao u njega kada niko drugi nije. I iako Tesla zasigurno nije imao nista protiv posedovanja novca, bilo mu je vaznije da firma Westinghouse prezivi. Zbog toga je pocepao ugovor, prihvatio otpremninu i odrekao se na milione ocekivanih dolara koji su mu bili osigurani u sporazumu o konjskim snagama.

POHLEPA ZA PROFITOM - GLAVNI RAZLOG SUZBIJANJA SLOBODNE ENERGIJE

Dok je Tesla pocepao ugovor da bi pomogao prijatelju, drugi su u njegovo doba samo jurili za zgtanjem sto je vise moguce novca. Magnati su znali da steknu svoja bogatstva sa preduzecima za snabdevanje strujom. Ti su ljudi celu zemaljsku kuglu snabdeli sa elekricnim stubovima, transformatorima i vodovima. Preduzeca za proizvodnju elektricne energije na kraju su zakrcila reke i podsticala ljude na "bolji zivot sa elektricnom energijom". Tesla je opet zeleo izgraditi energetski sistem koji je bez ikakvog troska trebao prenositi struju po celom svetu. Njegov predlozeni sistem nije bio sistem "slobodne energije" u danasnjem smislu energije iz neiscrpnog izvora, nego u tom smislu da je trebalo besplatno prenositi struju do korisnika. Za razliku od strujnog rata, ovo je bio rat koji Tesla nije mogao dobiti.

TESLINI PLANOVI ZA SLOBODNU ENERGIJU

Energija za svakog ko u zemlju ubode odredjeni prijemnik? Da, Teslin plan je bio da bezicno prenosi kako vesti tako i energiju. Ovaj prvi slucaj poznajemo danas kao radio. Taj plan je bio dovoljno radikalan da navede Wall Steet da mu na kraju zatvori vrata pred nosom. U to doba su monopolisti za struju gotovo plivali u novcu, niko nije zeleo probuditi vetar promene. Finansijski maganati poput bankara J. Pierponta Morgana vec su pokupovalui rudnike bakra. Nije bilo potrebno mnogo internih informacija da bi se doslo do zakljucka da ce strujni vodovi jednog dana prekriti najveci deo zemlje sa mrezama od bakarnih kablova. Kao da se oglusio na planove monopolista, Tesla je nastavio da podstice zapanjujuce novu ideju, prenos besplatne struje po celom svetu. 1893. godine, iste godine kada je zaslepeo drustvo sa osvetljenjem svetske izlozbe, Tesla je na uglednom Franklin institutu iz Filadelfije govorio o zemljinoj razonanci. Zemljina rezonanca je bio deo njegove vizije o bezicnom prenosu struje. Pri tome se radilo o tome da se elektricni impulsi odasilju sa prikladnom frekvencijom, odnosno, brzinom vibriranja kroz zemlju da bi se proizveli energetski talasi, isto kao sto i zica klavira pocne vibrirati kada se na nekom drugom instrumentu u istom prostoru proizvede taj ton na koji je zica podesena. Neki istrazivaci Tesle, osim toga veruju da je on mogao da navede zrak izmedju gornje atmosfere i zemlje da stupi u rezonanciju kao sto to cini zrak u zvucnom telu violine. I to bi odaslalo talase energije. Tada bi tu energiju trebalo uhvatiti sa antenom. Takva rezonancija znacila bi ispunjenje Teslinih snova koje je izrazio tokom svog predavanja 1897. godine, u kojem je govorio o prenosu struje od mesta do mesta bez ikakve upotrebe zica. On je u svojoj viziji video kako se priblizava dan kada ce takav sistem ubrzati prenos vesti, kontrolisati vreme i prenositi bezgranicnu energiju.

Obicnog coveka bi njegova slava i niz povezanih predavanja na medjunarodnom planu odbili da uopste i razmislja o takvim stvarima, ali Tesla nije bio obican. Njegove ideje i izumi bili su njegova strast, a sledecih nekoliko godina on je zatrazio i dobio patente za sistem za naizgled utopijski bezicni prenos energije i vesti, i po opasnost da time njegovi sopstveni predhodni izumi postanu suvisni.

TESTIRANJE BEZICNE ENERGIJE

1899. Tesla se povukao u planine Colorado Springsa da bi testirao svoje nove ideje. Na visokom pasnjaku izgradio je laboratoriju sa visokim naponom. To je bila jednostavna zgrada koja je bila izgradjena oko najveceg Teslinog kalema na svetu i sa koje je gore strcao neobican jarbol. Dole, u podnozju Pikes Peaka radio je na svom novom cilju, da posalje eletromagnetne vibracije kroz zemlju.

Ne zna se tacno sta je u stvari Tesla postigao tokom svog boravka u planinama. Povremeno je pravio sture beleske, ali je ipak hrpu informacija o principima funkcionisanja takvog uredjaja sacuvao iskljucivo u svojoj glavi. Njegovi nacrti se danas moraju prevesti u savremene elektrotehnicke pojmove. Ali, legende o Tesli izviru iz cinjenica iz njegovih eksperimenata u Colorado Springsu. Poput Boga nad munjama on je svoj snazan kalem promera 16 metara namestio tako da postigne praznjenje od dvanaest miliona volti i izbaci preko trideset metara duge munje iz bakrene kugle na vrhu njegovog jarbola. Lokalno stanovnistvo drzalo se na udaljenosti buduci da su se prosirile glasine da poznati probalazac moze stvoriti munje koje jednim udracem mogu ubiti stotinu. ljudi. Tokom eksperimenta grmljavina elektricnog praznjenja mogla se cuti na udaljenosti od barem 25 kilometara.

Zadovoljan sto sada zna dovoljno da svoju viziju bezicnog prenosa pretvori u delo, Tesla se u januaru 1900. godine vratio u New York. Angazovao je jednog arhitektu koji mu je napravio nacrt drvenog tornja visikog 47 metara iznad zgrade izradjene od cigala na Long Islandu. Sa bakarnom elektrodom u obliku pecurke na svom vrhu toranj je trebao sluziti kao dzinovski odasiljac. Tesla je taj projekat nazvao Wardenclyffe i zamislio je stanicu koja je trebala da salje energiju i vesti preko vise kanala na svim radio talasnim duzinama. 1902. godine toranj i kvadratna zgrada sa bocnom duzinom od trideset metara, u koju su se trebali smestiti masinska soba i laboratorija, bili su gotovo privedeni kraju. Ali, Wardenclyffe nikada nije bio potpuno dovrsen.

GOSPODAR NAD MUNJAMA JE PORAZEN

Teslina vizija o bezicnom prenosu vesti toliko je uverila finansijske magnate poput Morgana da su finansirali njegovo istrazivanje, ali nisu uvideli da je njegova namera ustvari bila da struju ljudima svuda poklanja besplatno. Taj deo svojih predloga Tesla je izostavio kada je 1900. razgovarao sa Morganom, svojim glavnim finansijerom, o finansiranju Wardenclyffea. Umesto toga spomenuo je mogucnosti, kojima ce se Morgan sigurno otvoriti, naime, monopolistickog kontrolisanja svih radijskih stanica. Ali, Morgan je Tesli na raspolaganje dao ogranicena sredstva. Tri godine kasnije, tokom ocajnickog trazenja vise novca pronalazac je bankaru otkrio svoje prave namere. Verovatno nikada nacemo saznati kako je Morgan reagovao na te novosti. U svakom slucaju, taj finansijski magnat je investirao u industrijske grane koje su bile povezane sa proizvodnjom energije i sigurno nije bio poznat po svojoj darezljivosti. On je ostavio Teslu da propadne. Posao je napredovao samo sporadicno, dok je Tesla ocajnicki pokusavao da pronadje druge finansijere kao i da razvije komercijalne proizvode sa kojima bi mogao da plati svoje racune. Gradjevinski radovi su na kraju prekinuti 1906. godine, a jedanaest godina kasnije, nakon sto je Tesla izgubio svoju hipoteku na Wardenclyffe, taj je toranj srusen radi njegove vrednosti kao otpada.

PRAVI GENERATOR SLOBODNE ENERGIJE

Postoje nagovestaji da je Tesla bio zainteresovan i za slobodnu energiju u savremenom smislu reci; za energiju iz bezgranicnog izvora koja se pretvara u koristan oblik. U junu 1902. godine u New Yorku objavljen je clanak o coveku sa Kanarskih ostrva po imenu Clemente Figueras koji je tvrdio da je izumeo elektricni generator kojem nije potrebna primarne snaga, to jest, nije mu bio potreban spoljsnji izvor energije. Jednog dna, nakon sto je taj clanak vec bio objavljen, Tesla je napisao svom prijatelju Robertu Johnsonu, uredniku Century Magazina, da je on sam vec izumeo takav uredjaj. A 1934. godine Tesla je citiran u Timesu sa recima: "Nadam se da cu ziveti toliko dugo dok ne budem u stanju da nasred ove prostorije stavim neki stroj i stavim ga u pogon sa energijom iz medija u pokretu oko nas."

Na koje je od njegovih izuma Tesla mislio? Oliver Nichelson, naucnik i istoricar iz Utaha bavio se detaljno sa tim pitanjem. On kaze da je uredjaj koji se naizgled uklapa u Tesline opise, aparat za koriscenje energije zracenja za koji je 1901. izdat patent. Nichelsonova istrazivanja ukazuju na to da je Tesla u to doba verovatno vec radio na svom generatoru "slobodne energije" pre nego sto je razradio veci clanak za izdanje casopisa Centry iz juna 1900., a u kojem se opisuje bezicni prenos energije. On pise da uredjaj kojim se energija uzima direktno od Sunca nije delotvoran i stoga nije najbolje resenje. Neki istrazivaci su to protumacili na taj nacin da je Tesla iz svog iskustva sa Wardenclyffeom shvatio da bi slobodno trziste uvek bilo zatvoreno za uredjaj na "slobodnu energiju" kao sto je njegov aparat na energiju zracenja i da bi magnati finansirali samo onaj bezicni sistem koji obecava i profit. Ali, clanak u Centuryu koncentrise se ipak na uredjaj koji ne bi bio samo u stanju da sam sebe odrazava u pogonu, nego bi crpeo energiju iz vazduha u okolini da bi osvetljavao gradove. Kao "najverovatnijeg kandidata" za crpljenje energije iz kosmosa Nichelsen je identifikovao Teslin neobican kalem za elektromagnete za koje je Tesli 1894. godine izdat patent broj 512.340. Nichelson je objasnio da bi oblik kalema omogucio tom sistemu stvaranje ogromnih kolicina energije dok bi samo mali deo te energije bio potreban za odrzavanje njegovog sopstvenog funkcionisanja. On je to uporedio sa automobilom sa vrlo velikim rezervoarom koji trosi samo dve litre na stotinu kilometara.

TESLIN PAD I USPON

Kada je Nikola Tesla preminuo, njegova velika dostignuca iz poslednjih deset godina 19 veka, najvecim delom su bila zaboravljena, a ljudi su se uglavnom prisecali njegove privatne ekcentricnosti, kao sto je bio njegov ekstremni strah od bakterija ili njegova sklonost da podari neobicnu privrzenost pitomoj golubici i da u njenim ocima posmatra odraz zivota punog skrivenih misticnih ceznji.

Da li su Teslin progon iz istorijskih knjiga iscenirali oni koji su se osetili ugrozenim njegovim snovima o slobodnoj energiji? Neki Veruju da je to tako. Studenti dobijaju utisak da je on izumeo Teslin-kalem, da je jedna merna jedinica nazvana po njemu, i to je sve. Siroj javnosti Teslino ime nije poznato.

Ako su mocnici stvarno pokusavali u javnosti da izbrisu secanje na Teslinu genijalnost, tada ta strategija nije uspela u potpunosti. Danas gotovo svaka veca knjizara u svojoj ponudi ima Teslinu biografiju. A od kraja sezdesetih godina obnovljeno je zanimanje pronalazaca za Teslu. Tehnicke informacije o njegovim teorijama i izumima distribuiraju se preko faksa ili kompjuterskih nacina prenosenja informacija, a mnogi danasnji istrazivaci smatraju Teslu ocem modernog Pokreta nove energije. I oni sda osecaju poteskoce koje je on morao trpeti gledajuci nadmocnog protivnika.

TESLA OSTAVLJEN NA CEDILU

Smatram da se saga o Teslinim vrtoglavim finansijskim problemima vrti oko njegovog spomenika za prenos slobodno dostupne energije, oko Wardenclyffea. Margeret Cheney u svojoj klasicnoj biografiji: Nikola Tesla - pronalazac, carobnjak prorok; pise o raznovrsnim razlozima koji su doprineli da Teslu napusti sreca. Ona kaze da je Tesla pre svoje propasti ispricao svom saradniku da mu je J.P.Morgan jednom dao nepotpisan blanko cek i rekao mu da sam unese sumu koja mu je potrebna. Nakon Tesline propasti taj bankar navodno nije odgovorio ni na jedno Teslino pismo, a i drugi finansijeri na Wall Streetu su mu okrenulu ledja do kraja njegovog zivota. Mozda su ga smatrali opasnim sanjarom ? Jedan od komentara koje je dao Tesla u jednom pismu, kojim je molio finansijsku pomoc od jednog svog saradnika, glasio je: "Moji su me neprijatelji vrlo uspesno prikazali kao pesnika i vizionara". Drugi autori davali su razlicita objasnjenja za Teslinu propast. Istoricar Stephen S.Hall pretpostavlja da je Teslin pad mogao biti protivudar iz akademske zajednice. Tesla nije prihvatio njihovu igru, nije pokazivao interes da bilo kakav clanak dostavi nekoj akadmenskoj publikaciji. Hall takodje smatra da su Teslin talenat kojim je okupljao ljude oko sebe, njegove javne priredbe kao i svetska izlozba 1893. godine, mozda probudili zavist njegovih kolega. Dva druga istoricara nove generacije, Oliver Nichelson i Christopher Bird, smatraju da je Tesla svojim savremenicima predstavljao zagonetku: "Njegove predstave bile su toliko napredne da nauka i industrija njegovog vremena nisu bile u stanju da shvate njihovu bit i dimenzije.

TESLINI POSREDNICI PROTIV SMITHSONIAN INSTITUTA

Dok neki od danasnjih Teslinih pristalica nastavljaju sa njegovim istrazivanjem, drugi se trude da ga buduce generacije ne zaborave. John Wagner, ucitelj iz Dextera, Michigan, zauzima se da se istorija ne seca samo Tesline smetenosti, koja je sve jasnije izlazila na svetlost dana sto je naucnik bivao strariji. Sve do njegove penzije 1993. godine, Wagner je 10 godina predavao o tome sta je Tesla sve postigao na svom vrhuncu, umesto da se koncrentrisao na zadnje dane tog coveka. Wagner je zeleo da njegovi razredi u trecoj godini skolovanja saznaju o celovitoj istoriji, ukljucujuci i cinjenicu, da Smithsonian Institute, nacionalni muzej SAD-a u Washingtonu, nije pokazao stalnu izlozbu o Tesli.

Njegovi ucenici su dvostruku nepravdu videli ne samo u tome sto u Smitsonian Institutu nije bilo izlozbe o Tesli, nego i u tome sto je u okviru velike trajne izlozbe o Thomasu Edisonu bio prikazan visefazni generator, koji je ustvari bio jedan od Teslinih izuma. Na njemu se nalazi Teslin patentni broj, ali javnost stice utisak da je njegov zacetnik Edison. Pobuna dece dovela je do kampanje "Dignite Smithsonian u vazduh" - reci "Bust the Smithsonian" stajale su na majcama koje su prodavali Wagnerovi ucenici. Ali, kada su ponudili da ce donirati Smithsonian institutu jedno Teslino poprsje, Barnex S.Finn, upravnik elektro-dela u muzeju, odbio je da prihvati takav poklon rekavsi: " Ne mozemo ga upotrebiti". 1979. godine Finn i njegov stab napisali su knjizicu pod naslovom: "Edison - Lighting a revolution". jedno poglavlje koje obuhvata sedamnaest stranica sa naslovom "Pocetak elektro doba" kaze da ce navesti sve osobe koje su bile vazne za pocetak, pa cak i tehnicare koji su radili kod Edisona, ali u njemu nema ni reci o Tesli.

Wagnerovi ucenici su dobili neocekivanog saveznika u rok bendu Tesla, ciji clanovi su se mogli videti na MTV-u kako masu naokolo listovima Teslinih potvrda o patentima. Ucitelj je tom sastavu poslao pismo u kome je objasnio cilj ucenika. 1989. godine to pismo je navelo kalifornijski rock sastav da svrati u Michigan, a dvadeset i osam uzbudjenih devojaka i mladica zguralo se, radi ekskurzije do Univerziteta Michigan u Ann Arboru, u autobus tog benda kojim su putovali na turnejama. U univerzitetskoj biblioteci za inzenjerstvo i nauku deca su muzicarima pokazala porsje Nikole Tesle kao ponosnog mladica, koje je izradjeno zahvaljujuci novcu koji je taj razred skupio predhodne godine. Bend se slozio da bi se to umetnicko delo trebalo izliti u bronzi i ponudio je pomoc deci u njihovim nastojanjima da taj kip postave u Smithsonian Institutu.

Ali, muzej je i nadalje odbijao njihovo nastojanje, a jos uvek se Tesli i njegovim dostignucima u Smithsonian Institutu ne odaje gotovo nikakavo priznanje.

EDISON JE TAJ KOJI SE SLAVI, A NE TESLA

Je li u udredjenom trenutku ovog stoleca donesena odluka da se Tesla ne samo finansijski bojkotuje, nego i ukloni iz istorijskih spisa Sjedinjenih americkih drzava, a Edison proglasi zvanicnim ocem doba elektricne energije? Ne bih zeleo ostetiti Edisona, koji je bio izuzetno produktivan i postiogao velicanstvene stvari za doba elektricne energije, oduzimajuci mu ugled koji mu pripada. Ali, ipak, smatram da ogromna razlika u tretiranju Edisona i Tesle pokazuje samo jedan deo vece slike koja se sastoji u tome da jedna grupa iz svog koristoljublja pokusava manipulisati javnim mnjenjem. Edisona je svet nakon njega podigao na presto nakon velikih akcija na podrucju odnosa sa javnoscu. 1929. godine vise od podeset clanova vojne i industrijske elite, medju kojima je bio i John D. Rockefeller ml., Julius RosenWald, Henry Ford, Harvey S. Firestone, Herbert Hoover i general John H.Pershing, osnovalo je odbor za proslavu stogodisnjice svetlosti da bi proslavili ono sto je tada nazvano "izraz zahvalnosti Thomasu Alvi Edisonu od celog sveta, povodom 50. godisnjice izuma njegove sijalice". Kao deo te proslave omiljeni pisac tekstova pesama George M.Cohan napisao je pesmu Thomas A.Edisonu. Carobnjak sa stihovima poput ovih: "O, recite, mozete gledati sa svetlom koje on dao vama i meni. Kakv je to samo veliki covek, kakav veliki stari carobnjak". Odbor je pismo sa Cohanovom pesmom poslao nacelnicima opstina i uciteljima, a u njemu je stajalo da je ta pesma "posveta najvecem zivom Amerikancu, a toj posveti doprinecete ako je budete pevali u svakoj pogodnoj prilici".

Osecaji javnosti mozda bi posli drugim smerom da se gradjanima reklo da im je Nikola Tesla zeleo omoguciti besplatan pristup elektricnoj struji. Ali, za razliku od hvalospeva Edisonu od strane Odbora povodom proslave stogodisnjice svetla, Teslu nikada nije slavio jedan takav sloj ljudi. I dok se neka referentna dela koncentrisu na njegovo delo, druga vise poklanjanju paznju njegovim osobenostima. Na primer, biografska enciklopedia Isaaca Assimova "Biografic Encyclopedia of Science Tehnology" obuhvata 25 godina njegovog zivota sa recenicom:"Poslednja cetvrtina njegovog (Teslinog) zivota degenerisana je njegovom ekscentricoscu". (Na to je jedan danasnji pronalazac rekao: "Svi bismo trebali biti tako zestoki").

Mislim da Edison nije bio jedini pronalazac koji je prikazan velikim na Teslin racun. Zbog cega na primer udzbenici zanemaruju odluku Viseg suda Sjedinjenih americkih drzava protiv Gugliema Marconia u Teslinu korist? 1901. godine kada je Marconi preko Atlanskog okeana poslao svoj poznati radio signal, Tesla je rekao: "Samo neka nastavi. On koristi sedamnaest mojih patenata". Visi sud je 1943. godine nakon Tesline smrti ispravio gresku, na taj nacin sto je to objasnio time da je Tesla bio jedan od tri pronalazaca na prelazu stoleca koji je pre Marconija patentirao rasklopne krugove prijema, ali, u udzbenicima i drugim istorijskim prikazima Marconi se i nadalje prikazuje kao otac radija. Kratka publikacije Smithsonian Instituta "Book of Inventions" (Knjiga izuma), sadrzi poglavlje o radiju. Uprkos odluci Viseg suda Teslinom se delu ne odaje priznanje.

PONOVNO OTKRICE TESLE

Legenda o Nikoli Tesli zivi i dalje, iako je previdjen u udzbenicima. Stotinu godina nakon njegovog doba slave, nastaje mnogo knjiga o novoj energiji razlicitih gledista njegovih istrazivanja, a sve veci broj mladih istrazivaca i pronalazaca na celom svetu prebire po njegovim patentnim spisima trazeci vazne dokaze.

Tesline pristalice organizovale su se u razlicite grupe. Najveca je International Tesla Society sa sedistem u Colorado Springsu, Colorado, koja prodaje knjige i video kasete i vodi Tesla muzej. Ta grupa broji vise od 7000 clanova. Tesla je takodje dao podsticaj nizu novina i casopisa (Za dodatne informacije vidite popis literature). Rusi su pokazali veliko zanimanje za Teslin rad. Ali, to je istrazivanje vecinom sprovodjeno u uslovima hladnog rata. Zbog toga, o tome postoji samo malo objavljenih dela. Prica se da je, na primer, vrhunski fizicar i dobitnik Nobelove nagrade, Peter Kapitsa, svoje zadnje godine proveo u intezivnom proucavanju Teslinih spisa. Prema Margaret Cheney, Kapitsa je zeleo napisati dodatak Teslinom radu o loptastim munjama, o jednom delu njegovih eksperimenata za bezicno prenosenje energije. Pocetkom sedamdesetih godina naucnici iz bivseg Sovjetskog saveza pohrlili su u Muzej Nikole Tesle u Beogradu, da bi istrazivali Tesline beleske i uredjaje. Istrazivaci nove energije dr.Andrew Michorovski iz Otave saznao je za opsirna istrazivanja Akademije Nauke SSSR-a prilikom svoje posete muzeju 1975. godine. Direktor muzeja, profesor Aleksandar Marincic, pokazao je Michrovskom debelu knjigu sa malim slovima. "Vidite sta ste pronasli. To je bio samo privremeni izvestaj", rekao je Marincic. Michrovski smatra da bi Sovjeti na osnovu svog istrazivanja Tesle mogli izvoditi eksperimente sa vrlo futuristickim tehnikama. Ruskom fizicaru dr. A.V.Chernetskiju dogodila se slucajno ponovo jedna Teslina nezgoda, u kojoj je 1899. godine pregoreo generator hidrocentrale iz Colorado Springsa. 1971. godine Chernetskij je zajedno sa svojim kolagom izveo eksperiment u kome je napravljena velika loptasta munja iz koje su prskale iskrice. Udar elektricne energije koji je pri tome prosao kroz strujne vodove na Institutu za vazduhoplovstvo u Moskvi, doveo je do prevelikog napona i razorio strujnu podstanicu. To se dogodilo u pokusaju da se konstruise jedan uredjaj prema Teslinom konceptu koji prizvodi vise energije nego sto trosi.

I danas postoji zanimanje za Teslin koncept bezicnog prenosa struje. To je tema diskusija na konferencijama o novoj energiji, a razlicite grupe poput Institute for New Energy sa sedistem u Salt Lake Cityu, Utah, nastavljeju sa istrazivanjem.

Drugi se istrazivaci zanimaju za Teslin rad o rezonanciji Zemlje. Teslini naslednici sa strahopostovanjem posmatraju njegove eksperimente sa jakim elektromagnetskim talasima koji okruzuju Zemlju i pri tome bi se trebalo pojacavati. Vodeci eksperimentator Ron Kovac iz Colorada pronasao je da je Teslina oprema ustvari mogla da proizvodi vrlo jake talase za zemljinu rezonanciju, ali kaze da danasnji istrazivaci tek pocinju da shvataju Teslin rad.

Jedan drugi teslin izum koji su danasnji istrazivaci nastavili dalje da razvijaju, je njegova turbina bez lopatica. Turbine koje pokrece struja iz vazduha, vode ili pare uobicajeni su sastavni delovi konvencionalnih sistema proizvodnje struje. Ali, Teslina turbina je delotvornija, jednostavnija i jaca. Ona moze da dobija dodatnu energiju iz neiskoriscene toplote uobicajene turbine ili iz drugih vrsta neiskoriscenih energija, koje se npr. pojavljuju kod naftnih ili plinskih rafinerija. Istrazivac Jeff Hayes navodi da bi proizvodjaci automobila mogli koristiti turbinu bez lopatica kako bi zamenili na hiljade pokretnih delova u klipnom motoru, cime bi se udvostrucio vek trajanja motora. Jeff Hayes, zacetnik Udruzenja konstruktora Teslinih motora u Milwakeeu, Wisconsin, kaze da bi Teslin motor uz energiju koja bi se ustedela prilikom same izrade automobila utrostrucilo i iskoriscenje goriva. On objasnjava kako se turbina uklapa u koncept super delotvornog elekro automobila: kao Teslina turbina bez lopatica koja pokrece visokofrekvencijski Teslin uredjaj za proizvodnju naizmenicne struje, koji opet pokrece elektromotor. Hayes kaze da bi se, kada ne bi postojao politicki otpor protiv postavljanja takvog sistema, ta tahnologija mogla razvijati "gotovo na licu mesta". Ipak, on predoseca da vlada ne bi podsticala sistem, koji gusi potrosnju benzina buduci da jedan deo drzavnih prihoda potice iz poreza na benzin. Teslina turbina moze proizvoditi i struju kada se prikljuci na postrojenje generatora.