Izuzetan prikaz njegove licnosti potpuno po ukusu devedesetih godina, nalazi se u clanku koji je objavio Franklin Chester 22 avgusta 1897. godine u Citizenu. On je ovog naucnika okarakterisao sledecim recima:

Sto se tice same njegove pojave, niko ga ne moze pogledati, a da pri tome ne oseti njegovu moc. On je visok 180 cm, a osim toga i vrlo vitak. A ipak poseduje ogromnu telesnu snagu. Njegove ruke su vrlo velike, a njegovi prsti neobicno dugacki, sto ukazuje na visoku inteligenciju. Ravnu crnu kosu (gotovo da se ne moze zamisliti tamnija i sjajnija crna kosa) nosi zacesnjanu strogo unazad, sto jos vise naglasava obrise njegovog lica. Jagodicne kosti su visoke i izrazene, sto je karakteristika Slovena. Koza mu ima ton mramora koji nakon mnogo godina poprima prvu nijansu zute boje. Njegove upale oci su plave i sjaje poput vatre. Cini se da u njima svetlucaju iste one neobicne iskre koje svetle iz njegovih uredjaja. Njegova energicna glava suzava se prema bradi, a brada izgleda gotovo samo kao tacka.

Nikada niti jedan covek nije bio ispunjen visim idealima. Nikada niti jedan covek nije radio tako istrajno, tako ozbiljno i tako nesebicno za dobrobit celog ljudskog roda. Novac mu nista ne znaci. Da je odlucio da postupi kao Edison, danas bi verovatno bio najbogatiji covek na ovom svetu, a tek mu je 40 godina. Ono sto kod njega najvise upada u oci je njegova ozbiljnost. Tesla je nesumnjivo najozbiljniji covek u New Yorku. A ipak ima izostren smisao za humor i divne manire. U neiskvarenoj skromnosti niko ga ne moze nadmasiti. Nepoznat mu je svaki oblik ljubomore. Nikada dostignuca drugih ljudi nije smatrao malima, nikada nije skrtario sa pohvalama. Kada govori, covek moze samo da slusa. I onaj ko ne zna o cemu govori, slusa ga sa odusevljenjem. Cak i onaj ko ne shvata znacenje njegovih reci, mora predosecati njihovo znacenje. Govori engleskim jezikom visokoobrazovanog stranca, bez naglaska i bez greske. Osim toga, savladao je jos osam drugih jezika. Od kada je taj covek stigao u New York, gotovo da se nista nije promenilo u njegovom svakodnevnom zivotu. Stanuje u Gerlachu, vrlo mirnom manjem hotelu u 27 . Ulici izmedju Broadwaya i Seste avenije. Svako jutro u devet sati pojavljuje se u svojoj laboratoriji, gde provodi ceo dan u svom neobicnom i tajanstvenom svetu u potrazi za novim saznanjima i novim energijama. Dok radi ne trpi posmatrace. Niko nista ne zna o njegovim asistentima. S vremena na vreme priredi javnu izlozbu svojih eksperimenata, a mnogi bi ljudi dali sve na svetu da mogu prisustvovati jednom takvom dogadjaju. On obicno radi do sest sati, ali se moze dogoditi da se u laboratoriji zadrzi i duze. Za njega tama ne predstavlja prepreku. On proizvodi svoje sopstveno dnevno svetlo. Tacno u osam sati dolazi u besprekornoj vecernjoj garderobi u Waldorf. Zimi umesto vecernjeg sakoa nosi kaput sa frakom. Tacno u deset sati dize se od stola i odlazi u svoj hotel, gde se udubljuje u svoje proucavanje, ili ponovo odlazi u laboratoriju gde provodi celu noc radeci.